Domaćini, znaju red,
sir i kajmak iz starog kraja,
turšija da rezi, belolučene paprike,
sarme, pečenje od trista sati,
sitnih kolača mozaik, voće samo mrtva priroda,
podrumsko vino, loza ubica,
prvenac rakija, prepek otrovi i melemi,
svega da ima, da preliva,
skromno, koliko se može,
ljubi sveću, ljubi ikonu, ljubi ruku.

Gosti s frizurama, tašne od šanera,
salonke što kaljugu ne vide.
Deca dobri studenti, Bogu hvala,
prekrst,
napolju su, zato česta putovanja.

A tek letovanja!
Tu jašem slona, ovde smo sa tigrom,
pa mora malo da ih bocnu,
to je zbog njih,
da ogrebu nekoga na mestu bi ih ubili,
mnogo slatko crnče, spavaju na podu
a po ceo dan nasmejani, all inclusive.
Mada ima dosta Arapa,
džamije na svakom ćošku,
preživesmo.

Kravate se razvezuju,
taj je dobar čovek,
uzeo je za sebe i svoje,
sad daje i drugima, donira i crkvu,
veliki vernik,
svake godine ide pod Ostrog,
prekrst. 

Dok se skidaju sakoi i štikle,
Kum ređa trubače u vrstu,
rafalno iz pištolja na Izgubljeno jagnje,
Kuma na stolu, udara dlanom o plafon.

Zavrnuli rukave na košuljama,
Jes’ bila lepa zemlja, ali svako čuva svoje,
Srbi budale,
to je bio državni udar,
strani plaćenici, izdajnici! 
Ko će naše mrtve da prebroji?
Ma, sve se to zna još od kralja Pere,
zavera zavera zavera!

Ne ide mi se kući zimi.

---